Noa i Noia Arka

                Priča o našim macama stara je preko dvadeset godina,  

kada je u naš dom stigao naš prvi kućni ljubimac na četiri noge… mačak IKAR.

              Obitelj je bila mnogobrojna i generacijski raznolika, ali svatko je

našao svoj razlog za beskrajnu ljubav prema njemu, a Ikar je tu ljubav vraćao

višestruko i svakome na svoj način.

    Bio je to mačak sa osobnošću.

    Za mene je bio otkriće… otvoren je i zadnji ventil u mom emotivnom 

životu… tek uz njega sam postala ono što jesam, s osjećajem potpunosti i trajne

životne radosti i sreće… žena, kćer, majka.

             Ljubav prema životinjama postao je nerazdvojivi dio mene, a život

bez ljubimaca nezamisliv.

     Ikar nas je napustio prije trinaest godina…

i bio je to šok kojeg je proživio svaki vlasnik rastajući se od svog prvog ljubimca.

Jednostavno nakon Ikara  ništa više nije bilo isto, sve nas je promjenio.

    I tako su u naš dom stigli psi… jedan po jedan, rodila se ideja o uzgoju 

i osnovana  je „Loraleo“ uzgajačnica .

     Ali negdje u duši čučala je skrivena i neotkivena želja za novim mačkom… 

         i eksplodirala u trenutku kada sam ugladala Nou … maca majka nosila ga je u

        zubima i spustila pred moje noge.

    Znala sam da je to TO! … i da je to moj mačak kojeg sam nesvjesno čekala

punih trinaest godina.

    Uz moje pse… to je bila točka na i.

    Noa je dobio ime, udomljen u mom domu i u mom srcu…

   a onda se desila Arka.

    Pojavila se niodkud… tek odvojena od mame, izgubljena  ili  napuštena

slijedila je Nou kao svoj spas.

     I rodila se nova ljubav… Akra je osvojila Nou, a Noa je spasio Arku…

Arka je postala Noina Arka.

     A moje srce bogatije za još jednu ljubav….

Zadar, 21. rujna 2014.                                                      Zdenka Šećkanović 

< povratak na stranicu "o nama"